Zahvalna sam na divnom danu i svemu sto mi se desava. Svako novo iskustvo za mene je samo za moju dobrobit i rast. Hvala !
Danas sam čitala od davanju i primanju.
" Što daješ to primaš nazad"
"Sve što daš vraća ti se "
" Kad daješ onda i primaš"
"Sve što daješ ostaje tebi"
Mnogi se nalaze u situaciji da daju (ljubav,novac,poklon...) ali ne primaju nazad i onda dolazi do toga da ljudi govore kako zakon o davanju i primanju ne funkcioniše.
Ako dajemo nešto i onda negdje duboko u sebi očekujemo da ćemo dobiti od te osobe zauzvrat nesto sto smo dali i to se ne dogodi. Ta osoba nam ne uzvrati ,ljubav,poklon i slicno..Onda se često nađemo u situaciji da kažemo kako ovo sve nije tačno.
Kad očekujete da vam neko uzvrati istom mjerom kojom ste vi nekome nešto dali onda to zapravo nije bilo davanje od srca. Dali ste da bi dobili nešto. Dali ste poklon da bi i i sutra od te osobe dobili poklon.
Znam da je ovo ovako jer sam se i sama nalazila u situacijama kad sam nekome nešto poklanjala da bi i ja dobila poklon nazad od te osobe. I kad bi se desilo (a dešavalo se) da ne dobijem poklon onda sam bila tužna ili ljuta na tu osobu jer sam se vodila s uvjerenjem "Ja sam tebi poklonila pažnju,dala ti nešto da te obradujem, i u mislima očekujem od tebe da učiniš isto,hoću da mi pokloniš nešto da me obraduješ" . Sad kad ovo pročitam smiješno mi je a u neku ruku i žalosno. U biti ni jedan poklon me nije veselio. Sve što sam dala da bi dobila nazad isto,to me ništa nije usrećilo.
Sve ono što sam dala nekome jer sam znala da želim da obradujem tu osobu, da ta osoba nema da mi uzvrati,ali ipak sam dala, e to je bilo ono od srca i to je bilo ono što me ispunjavalo. To je zapravo bit svega . To je zakon davanja i primanja. Možda nam se čini da uvijek moramo primiti neki poklon u materijalnoj verziji da bi nas usrećilo, " Dobila sam parfem i jako sam srećna"..Ta sreća je trenutna, već idući trenutak kad pogledamo poklon naći ćemu mu manu i neće nas više veseliti npr " Dobila sam parfem Lady Gaga, dobar je ,medjutim ja sam više tip za neke blaže/jače parfeme"...
Međutim kad poklonite nekome dar od srca, vi pamtite zauvijek taj izraz lica osobe koja je primila poklon, suze radosnice,emocije koje su vas tad ispunile dok ste gledali nekoga kako se obradovao poklonu, pa onaj snažni zagrljaj koji ste dobili kao znak zahvalnosti. To je vaš poklon ! Iste sekunde vam je uzvraćeno i to Mnogo više nego što ste dali .
Nekome ste poklonili možda čokoladu i dok je ta osoba vam se zahvaljivala negdje duboko u sebi ste mislili "Jedva čekam da vidim kakvu će on meni čokoladu kupiti"
Nekome ste poklonili čokoladu i dok se ta osoba vama zahvaljivala vi ste primjećivali samo osmijeh i divnu emociju te osobe i u duši kao da su vam leptiri lepršali jer ste nekome danas izmamili osmijeh,nekoga ste usrećili običnom čokoladom.
Vidite razliku ?
Tako je što se tiče i svega ostalog. Svi mi dajemo da bismo primili samo neko daje od srca jer u sebi ima mnogo toga za podijeliti i kad da onda ima sve više i više . Dok neko opet daje jer je čuo da davanjem dobiva više i misli "Evo poklonio sam 20 eura, vec za neki idući dan ću da dobijem možda i više od 20e ..."
Zato kad dajete dajte od srca. Ako nemate mnogo,dajte osmijeh, uvijek imate nešto za dati nekome.
Koga god da sretnete ne znate s čim se da duša bori, poklonite joj osmijeh sigurno će se osjećati bolje .
Poklanjanjem od srca nekome činite dobro kao i sebi, poklanjanjem iz koristi samo sebi činite loše i nikome drugom.
Danas sam čitala od davanju i primanju.
" Što daješ to primaš nazad"
"Sve što daš vraća ti se "
" Kad daješ onda i primaš"
"Sve što daješ ostaje tebi"
Mnogi se nalaze u situaciji da daju (ljubav,novac,poklon...) ali ne primaju nazad i onda dolazi do toga da ljudi govore kako zakon o davanju i primanju ne funkcioniše.
Ako dajemo nešto i onda negdje duboko u sebi očekujemo da ćemo dobiti od te osobe zauzvrat nesto sto smo dali i to se ne dogodi. Ta osoba nam ne uzvrati ,ljubav,poklon i slicno..Onda se često nađemo u situaciji da kažemo kako ovo sve nije tačno.
Kad očekujete da vam neko uzvrati istom mjerom kojom ste vi nekome nešto dali onda to zapravo nije bilo davanje od srca. Dali ste da bi dobili nešto. Dali ste poklon da bi i i sutra od te osobe dobili poklon.
Znam da je ovo ovako jer sam se i sama nalazila u situacijama kad sam nekome nešto poklanjala da bi i ja dobila poklon nazad od te osobe. I kad bi se desilo (a dešavalo se) da ne dobijem poklon onda sam bila tužna ili ljuta na tu osobu jer sam se vodila s uvjerenjem "Ja sam tebi poklonila pažnju,dala ti nešto da te obradujem, i u mislima očekujem od tebe da učiniš isto,hoću da mi pokloniš nešto da me obraduješ" . Sad kad ovo pročitam smiješno mi je a u neku ruku i žalosno. U biti ni jedan poklon me nije veselio. Sve što sam dala da bi dobila nazad isto,to me ništa nije usrećilo.
Sve ono što sam dala nekome jer sam znala da želim da obradujem tu osobu, da ta osoba nema da mi uzvrati,ali ipak sam dala, e to je bilo ono od srca i to je bilo ono što me ispunjavalo. To je zapravo bit svega . To je zakon davanja i primanja. Možda nam se čini da uvijek moramo primiti neki poklon u materijalnoj verziji da bi nas usrećilo, " Dobila sam parfem i jako sam srećna"..Ta sreća je trenutna, već idući trenutak kad pogledamo poklon naći ćemu mu manu i neće nas više veseliti npr " Dobila sam parfem Lady Gaga, dobar je ,medjutim ja sam više tip za neke blaže/jače parfeme"...
Međutim kad poklonite nekome dar od srca, vi pamtite zauvijek taj izraz lica osobe koja je primila poklon, suze radosnice,emocije koje su vas tad ispunile dok ste gledali nekoga kako se obradovao poklonu, pa onaj snažni zagrljaj koji ste dobili kao znak zahvalnosti. To je vaš poklon ! Iste sekunde vam je uzvraćeno i to Mnogo više nego što ste dali .
Nekome ste poklonili možda čokoladu i dok je ta osoba vam se zahvaljivala negdje duboko u sebi ste mislili "Jedva čekam da vidim kakvu će on meni čokoladu kupiti"
Nekome ste poklonili čokoladu i dok se ta osoba vama zahvaljivala vi ste primjećivali samo osmijeh i divnu emociju te osobe i u duši kao da su vam leptiri lepršali jer ste nekome danas izmamili osmijeh,nekoga ste usrećili običnom čokoladom.
Vidite razliku ?
Tako je što se tiče i svega ostalog. Svi mi dajemo da bismo primili samo neko daje od srca jer u sebi ima mnogo toga za podijeliti i kad da onda ima sve više i više . Dok neko opet daje jer je čuo da davanjem dobiva više i misli "Evo poklonio sam 20 eura, vec za neki idući dan ću da dobijem možda i više od 20e ..."
Zato kad dajete dajte od srca. Ako nemate mnogo,dajte osmijeh, uvijek imate nešto za dati nekome.
Koga god da sretnete ne znate s čim se da duša bori, poklonite joj osmijeh sigurno će se osjećati bolje .
Poklanjanjem od srca nekome činite dobro kao i sebi, poklanjanjem iz koristi samo sebi činite loše i nikome drugom.
Primjedbe
Objavi komentar