Iskustvo /Borba/Riješenje

OVA STRANICA SADRŽI ISKUSTVA DUŠA KOJE SU ODLUČILE DA SVOJU PRIČU PODIJELE SA SVIMA NAMA I TAKO NEKOME POKAŽU DA UVIJEK POSTOJI IZLAZ IZ BILO KAKVE SITUACIJE SAMO TREBA DOBIJETI ČVRSTU ODLUKU.
ZAHVALITE SE NA SVAKOM DANU KOJU VAM ŽIVOT PRUŽA-ŽIVOT JE ČUDO!



OVU PRIČU MI JE POSLALA GORDANA GAJIĆ

Kao djete od kada se sjecam nisam imala ljubav samo me je moj otac volio on me je stitio koliko je to bilo moguce.Bila sam peto najmladje djete prije mog rodjenja na dve godine imali su cerku koja je poginula u saobracajki.Mama je znala da kaze da sam joj ja bila radost poslije te nesrece nije to znala da pokaze moj brat koji je stariji od mene 17 godina zivio je odvojeno od nas inace se bavi stocarstvom.Bila sam njegov rob radila sam od jutra do sutra ako nisam uradila sta sam trebala dobila sam batine mama me nije stitila u tom.Sada znam da nisu znali bolje oprostila sam u 23 sam se udala i rodila djete 10 godinana smo u braku sve te godine sam bila prazna sve do prosle godine u oktombru.Bila sam toliko psihicki lose vise nisam mogla narucila sam se kod jedne doktorice imala sam termin u 6 popodne ja sam stigla do grada na vrijeme umjesto kod doktorice otisla sam u gradsku biblijoteku i trazila nesto ni sama ne znajuci sta u tim momentima sam duboko u sebi znala da postoji to nesto bas tu u toj biblijoteci podigla sam glavu i kao preporuka stajala je knjiga Trazi i dobices.Vratila sam se kuci i procitala je tu noc te noci sam se rodila nisam nista razumjela kakve vibracije o cemu oni to pisu ali mi je prijala 12 puta sam je procitala pocela s meditacijom zahvalnoscu i svim ostalim.Sada sam neko ko ne gleda na proslost ko je oprostio mjenjam uvjerenja imam i predivne manifestacije puna sam ljubavi razumijevanja zelja i dobrote svjesna sam da je sve do mene i u meni svjesna sam da je to dio mog putovanja zahvalna sam za svako iskustvo u zivotu naucila sam kako treba biti majka i sestra i prijatelj ima tog jos puno

Kada sam napunila 17 god imala sam tesku nesrecu poslije svih tih operacija doktori su mi rekli da nikad necu moci imati djecu jos tad ne znajuci nista o zakonu privlacenja rekla sam dobro oni mi to tako kazu ali ja znam da nije moguce da ja nemam djecu...Ja djecu volim mastala sam da sam trudna zamisljala svoje djete.Moj muz je to znao i rekao mi nema veze brak moze da bude uspjesan i bez djece.Jedno jutro nikako nisam bila dobro muka,vrtoglavica umor...padne mi na pamet da uradim test u nesvijest kad nisam pala.Trudnoca mi je bila rizicna i teska bila sam presrecna!Dosao je i porod tri dana i tri noci sam imala sve te bolove nisam mogla da se porodim pocela sam u nesvijest padati od iscrpljenosti.Na kraju su se odlucili da idem na carski u toku operacije prerezali su mi arteriju zasili me i vratili na odjel a ja sam sve vise i vise krvarila doktori to nisu primjetili zvala sam nisu me culi kasnije se ne sjecam sta je bilo.Moj oporavak je bio tezak i fizicki i psihicki.Ujutro cim bi otvorila oci zaplakala bi i pitala Boze zbog ceg sam se opet probudila?Bila sam strasno negativna puna strahova i panike svakodnevno sam nasla razlog da placem.Sada sam potpuno drugacija budim se radosna ispunjena i mirna.Sada znam da je to bio dio mog putovanja.Zahvalna sam na svakom iskustvu,zahvalna sam na svim ljudima koji su bili tu neki jos jesu neki nisu.Zahvalna sam svom muzu koji je bio tu i ostao samnom takvom.Zahvalna sam na svom divnom sinu i na zivotu.Zahvalna sam i tebi Azra sto si tu.Ono naj vaznije sto sam osvijestila je to da je promjena i te kako moguca i da je sve do mene.Sve je onako kako ja to vidim a Bogu hvala vidim sve cistije i jasnije.❤️❤️❤️

Ovu priču nam ne poslala predivna Daria Revaj


Zdravo dragi moji evo odlucih i ja sa vama da podelim svoju pricu.Odluka se vise sama donela u toku meditacije ali posto je bilo mnogo kasno nisam mogla pisati odmah ali se nadam da ce u toku pisanja ta inspiracija da mi se vrati pa da sve bude kako je prvobitno bilo.Kao po obicaju meni uvek nekako sleduje da budem drugacija tako ce i ova moja prica imati dozu humora.Pa da krenemo 🙂 Tokom zivota sam se naslusala mnogo prica ljudskih zivota bilo je tu i sretnih i veselih kao i onih drugih teskih i tuznih,ja bi ovu moju svrstala negde izmedju jer mogu da kazem da sam imala tu srecu da kroz zivot prolazim s lakocom a to se evo i sad nastavlja,naravo bilo je tu i teskih trenutaka ali s ove tacke sad kad pogledam to i nije toliko strasno za mene licno u odnosu na neke druge price.A za sve to,za svu tu lakocu,za svu tu borbu za mene,za sve one lose trenutke koje je pretvarala u dobre mogu da zahvalim jednoj osobi a to je moja majka.Jer to je zena kojoj se divim koja je prosla toliko toga pocev od mene pa onda i moje brace(imam tri mladja brata,dvojica su blizanci) koja se za nas borila svim silama i koja je u najtezim trenutcima nas uvek stavljala na prvo mesto i kojoj smo bili a i sad smo najpeci.Sada je tu unuk ali to ne umanjuje njenu ljubav prema nama 🙂 Ona je moj uzor i kad bi me neko pitao sta bi volela da budem rekla bi da bi volela da budem kao moja majka.Ovo mozda zvuci kao da pricam o njenom a ne svom zivotu ali ne mogu a da to ne spomenem jer upravo zahvaljujuci njoj ja sam ovo ko jesam u jednu ruku,jer dok nisam bila upoznata sa radom na sebi i nisam saznala da mi kreiramo svoj zivot sve to sto jesam do tad bila je sve ono sto sam naucila od mame.A spoznajom zakona privlacenja i radom na sebi kreiram sebi bolji zivot ispunjeniji ne mogu se pozaliti ni na dosadasnji ali kad znam da mogu bolje zasto da ne 🙂 Jel ja na pocetku rece da ce ovo biti humoristicno,do sad i nije zvucalo tako ali ajde da se sad okrenemo vedrini 😀 Ali svakako i ovo gore napisano cini dio mene tako da nisam mogla to da izostavim.Izdvojicu neke za mene vazne i dragocene trenutke zivota.Pa krenimo od pocetka.Koliko se mogu setiti moje detinstvo je bilo lepo,decije i bezbrizno nije bilo nekih losih trenutaka bar ih se ja ne secam,iako sam ratno dete tog perioda se ne secam jer sam bila mala beba koja nije bila niceg svesna.Naime sa 3 i po meseca koliko sam tad imala kao beba moji su zbog rata izbegli iz Zagreba gde sam rodjena.Onda smo se dosta selili da bi ne secam se koje godine dosli u Banja Luku gde se rodio moj mladji brat,tog perioda se kroz maglu secam i po maminoj prici.Pamtim ga po nekim xcfcslepim dogadjajima koji su mi ostali u secanju i to je sve.Vec pred moj polazak u osnovnu skolu(1998) preselili smo se u Trn tada novonastalo naselje koje je udaljeno od Banjaluke oko 12 kilometara.Mesec dana pre polaska u skolu tj. u avgustu rodila su se moja druga dva brata blizanci,moja sreca je bila velika.Uz skolu i mnogo van nastavnih aktivnosti dosta sam mami pomagala oko brace,sa osmehom se secam tih smesnih situacija i naseg odrastanja u sreci.Vreme je prolazilo na red je dosla i srednja skola,nova lica,novo okruzenje,ali radost velika zbog upisane skole koju sam zelela.Od malih nogu sam imala zelju da budem frizer ne znam iz kog razloga mi se to bas svidelo ali eto tako je bilo.Vec krajem osnovne skole moja odluka za srednju je uveliko bila donesena a dalje je tako i bilo.Ipak zbog dalje buducnosti ili odlaska na fakiltet moji su predlozili da upisem kozmetickog tehnicara jer je to cetverogodisnja skola,frizer je trogodisnja,i izasla sam na prijemnji za kozmeticara ali nisam prosla tako da je moj izbor ostao,ali kako to zivot poslozi ja sam u toku skolovanja paralelno dok sam isla za frizera polagala razliku predmeta za kozmeticara i tako cistila godinu za godinom da bi nakon sto sam zavrsila tri godine za frizera,nastavila redovno cetvrti razred za kozmeticara tako da sam za cetiri godine skolovanja zavrsila oba smera i u ruci dve diplome 🙂 Kako dalje sledi dosao je red i na fakultet ali posto nisam znala sta bi upisala upisala sam Medicinski fakultet smer zdrvstvena njega,jer je samo godinu pre mene moja mama koja je oduvek htela da zavrsi fakultet ali nije pre imala prilike za to upisala i zavrsila,dok ja s druge strane nisam se u tome pronasla tako da sam odlustala.Mada mene je ta medicina stalno sledila kroz zivot zbog cega ne znam jos nisam dosla do toga saznanja ali mnogo puta mi se desavalo da ljudi cak i oni koji me ne poznaju pitaju jel ja idem u medicinsku skolu da sam se znala cesto zapitati kroz salu da li meni na celu pise medicinska skola,jer ja nikakve veze sa medicinom nemam osim sto mi je mama dugi niz godina medicinska sestra i to me jedino veze s tim poljem.Dalje zatim potraga posla ne slavna tako da kazem,pa od posla nista a godine prolaze tako da se moj zivot u jednom trenutku pretvorio u cekanje i nezadovoljstvo i to je trajalo do skora ajmo reci.Da se malo vratim u nazad (onaj smesni dio i moje saznanje koje sam spoznala u meditaciji dok je i nastajala ova prica) jeste jedan dogadjaj iz detinstva a to je da sam ja kao mala devojcica oko nekih 3-4 mozda 5 godina na radio stanici (to je bilo za vreme rata) u etar voditelju koji me pitao sta cu biti kad porastem rekla ja cu biti lepa i necu nista raditi 😀 ljudi moji ja kad sam se sad tog setitla u meditaciji ja sam se toliko ismijala da vam ne mgu opisati jer gledajuci ovim ocima moj zivot i kad malo vratim film u nazad to i jeste tako 😀 I ono bum tacno je da kreiramo svoj zivot samo sto toga nismo svesni dok se ne upoznamo sa radom na sebi,jer sam ja dosta nekih svojih dogadjaja upravo sad postala svesna i kad se sad vratim na to shvatim da sve sto smo tad radili mislili zeleli je ono sto smo sada.To je za mene jos jedno otkrice na ovom putovanju.Pa eto tako meni i bi u zivotu nista ne radim a sad sto se lepote tice ja sebe nisam nikad satrala lepom uvek je to bila neka osrednja ocena,mada se i to promenilo a tome predhodi slika koju smo objavljivale u jednom postu,tad mi je taj klik dosao da kad sam sebe videla kako bi ja rekla zaljubila sam se u sebe 😀 Imam jos mimo toga par svojih fotografija na kojim se sebi divim i svidja mi se to sto vidim.Meni je osvetenje tog dogadjaja bio humor,mozda se na poceku nisam bas najbolje izrazila ali sad trenutno ne mogu preneti to sto sam sve mislila u toku meditacije sto se desavalo jer je tu bilo dosta spoznaja i dosta nekih stvari koje su meni izazivale smeh i sad mi u jednu ruku zao sto to nisam zapisala jer ovo sad ipak lici na obicnu pricu ali sta cu moja je 😀 Da rezimiramo znaci od kraja srednje pa na ovamo zastoj,nezadovoljstvo i dan za danom sad su vec godine odavno to preuzele,jer nikad do sad nisam mogla naci smisao svog zivota,mozda ce vam se to ciniti cudno ali pre kad god me pitaju sta zelis u zivotu ja ne znam sta bi rekla jer ja sam iskreno tad videla samo crninu ako crni zid ispred mene nema nicega prazno,nisam imala cilj kojem bi tezila,verovali ili ne.Imala sa mogucnost da idem u Ameriku preko agencije Work and Trevel ne znam je li od vas ko cuo uglavnom za rad tamo tipa cuvanja dece,sve bi bilo obezbedjeno moje je bilo samo da kazem hocu i idem ali ni to nije se ostvarilo jer u to vreme nisam mogla da ostavim mamu i bracu ovde jer mi smo mnogo vezani i dan danas i tad mi je to bilo tesko to je bio period zavrsetka srednje skole.Pricacu vam neke dogadjaje koji eto cine moj zivot jer sve sad ide tim smerom i ovo gore spomeuto je dio toga.Losiji period mog zivota se desio 2011.godine kad su se moji roditelji razveli.Tada smo morali izaci iz kuce u Trnu tako da smo mama,braca i ja se selili,da bi na kraju dosli u Aleksandrovac gde sad zivim.To je mesto udaljeno od Banja Luke 30 kilometara.Nakon tog loseg kako uvek biva opet dolazi dobro.Ovde smo nasli svoj mir,takodje u nas zivot je dosao i ocuh koga ne volim tako da zovem jer taj covek je olicenje oca i svi bi po meni trebali se ugledati na njega,zovemo ga i tatom jer on za nas to i jeste,pravi otac kakav treba da bude.Sa pravim ocem nemamo kontakt jer niti mi zelimo a ni on za nas nije upitao od kad smo otisli niti nazvao da pita kako smo jednom recju kao da ne postojimo a iskreno i mi tako osecamo mozda ruzno za reci ali sve po zaslugama da je zasluzio mozda bi blio drugacije.Ali svako lose za nesto dobro kako se kaze.Da se to nije desilo mozda ne bi ni ovo sto sad zivimo i uzivamo u zivotu,jer imamo sve.Takodje zahvalna sam tati (ocuhu)jer me on upoznao sa radom na sebi i tako je sve nabolje krenulo.Dalje sledi drustveni i ljubavni zivot 😀 Eto jos delim i stavke 😀 Lakse mi je ovako da pisem jer sve to cini moj zivot i sto sam prosla i neka moja sadasnja spoznavanja koja sam i ja sebi tek sad osvestila.Drustveni zivot mi je bio dobar bar po mom misljenju,nisam nikad bila tip za izlaske clubovi i to a i kasno sam ako se moze tako reci pocela izlaziti negde sa 19 godina i to je izgledalo ovako drustvo gitara i park to mi je prijalo.Tu su se izrodila i neka danasnja prijateljstva koja jos uvek traju a nadam se da ce sto duze opstati.Uvek sam bila okruzena sa par njih na koje sam se uvek mogla osloniti u bilo kom pogledu.Meni jedno drago prijateljstvo ludo i sasavo a pre svega neocekivano desilo se 9.marta 2013.godine koje jos i dan danas traje mozda se ne cini dugo ali mnogo dragoceno.To je prijatelj koji je bio uvek uz mene bila najsrecnija ili tuznija prosao je sa mnom sve moje hitrove vracao me na zemlju bio moja vodilja,rame za plakanje,glas razuma ma sve a i danas je mada tada je to za mene bilo nesto veliko.Jer sam upoznala prijatelja za citav zivot i imam pravog muskog prijatelja.Pre toga posto sam volela da se bavim nekim omladinskim aktivnostima na jednom seminaru sam upoznala jednu danasnju prijateljicu koju mnogo volim i dosta toga smo prosle sto dobrog sto loseg,smatram je sestrom koju sam oduvek zelela da imam.zatim je usledio kamp isto u sklopu ompadinskog rada na kojem sam bila 4 godine upoznala divnih ljudi i sklopila mnoga prijateljstva izdvojila bi opet jednu prijateljicu drugu sestru 😀 a nas cetvero sastaviti to je opste ludilo tako smo ga nazvali 😀 Jer i oni su se medjusobno upoznali i druze se kao i svi zajedno a najdraze im je kad se sastanemo da svi mene zezaju.Nasi provodi su sve samo ne normalni naravno ludi u pozitivnom smislu mnogo smeha zezanja tako tih smesnih situacija.Oni mi stvarno mnogo znace i zahvalna sam sto su u mom zivotu.A sad na red doslo i love story kako ja to volim zvati i zvala sam prije 😀 Iskreno nema se tu nista posebno za reci bar po meni jer nisam imala mnogo veza zapravo da vam priznam bile su svega dve i to sto se druga zavrsila brakom.Mada bilo je tu mnogo simpatija,ne uzvracenih ljubav u smislu da druga osoba i nije znala da mi se svidja i tako toga.I gledajuci sad na sve to opet spoznaja a to je da sam bila previse vezana za jednu osobu tj da je dugo trajao period posle,da bolje shvatite objasnicu vam ovako.Kad mi se svidi osoba znala ona to ili ne bila medju nama veza ili ne kad to zavrsi ja dugo ostanem vezana za tu osobu,mnogo sam tugovala.Eto mozda vam je lakse da skontate sta vam zelim reci.Da bi posle toga u tom razmisljanju dosla do zakljucka da je svo vreme knjuc bio u tome da sam se bojala da ne ostanem sama.Ne znam zbog cega mi se taj strah javio ali to mi je postalo jasno jer dok sam bila u vezi sa svojim sadasnjim muzem na pocetku veze prvo sam ga gledala kao prijatelja i rekla da nikad od nas nista nece biti da bi zatim pokusali biti u vezi i tako je krenulo.Da bi kako je vreme prolazilo i mog pogleda na njega kao priljatelja kroz vezu dolazilo do raskida svaki put kad dodje ja sam uvek prvo htela da raskinemo jer nisam zelela s njim biti u vezi s druge strane sledeci momenat ostaje da nastavimo jer je mene vuklo nesto iznutra da ne prekinem tako da fakticki raskida nikad nije ni bilo,da bi vremenom ja shvatila da me to vuce samo strah od samoce koji sam tek tad osvestila.A sled dogadjaja je isao svojim putem.Tako da sam sada udana i imamo dete i volimo se.Takodje otvorila mi se mogucnost zaposlenja tako da sad trenutno idem na obuku pa cemo videti dalje a u planu imam da pocnem da radim.Ima tu jos zelja,ideja i planova ali drago mi je sto sam spoznajom rada na sebi uvidela dosta stvari,zivot mi se poboljsao,gledam stvari drugim ocima,pronasla sam i svoj cilj kojem tezim,zadovoljnija sam,ispunjenija,sretnija sve polako se slaze na svoje mesto.I kako se to na kraju svakog crtanog filma kaze to je sve narode 😀
Daria Revaj

Ovu priču nam je poslala divna duša Milena Kitanović
"Dobro vece draga moja Azra. Mozda je kasno, nadam se da te necu uznemiriti. Rekla sam ti da cu ti napisati svoju priču kako sam krenula ovim putem promene. Naime bila sam dugogodisnji zavisnik heroina. Od 2004te godine pocela sam ga konzumirati i tada sam postala zavisnik. Ne mogu tacno reci koliko sam dugo uzimala kada su moji roditelji saznali i pomogli su mi da se izvucem iz toga. Tada je i krenula borba, jesam se prvi put izvukla, nisam ga uzimala izvestan period ali sam mu se uvek vracala. Zla ljubav kako sam ga ja zvala. Najduzi period koji nisam uzimala bio je nesto pre moje trudnoce naravno tokom trudnoće i nakon porodjaja. To je negde oko godinu ipo dana kako nisam uzimala i tada sam mislila i govorila da je sa tim gotovo da to zlo vise nikad necu uzeti ali...nazalost veći psihicki pad i ponovo sam podlegla pod kandze te ljubavi. I opet borba ostaviti ga, ne mogu opisati kakvi su to trenuci kada ostavljam tu "ljubav" kakvi su to bolovi.,posle toliko puta "skidanja" sa toga padalo mi je na pamet da uradim nesto fatalno ali uvek sam imala podrsku sto je velika sreca u tome da nisi sam. I jednom, kada sam isto prozivljavala te trenutke pomislila sam i rekla samoj sebi da ne mogu vise da moje telo to neće izdrzati da necu uspeti. Bila sam dovoljno pribrana, verovatno je ljubav prema detetu bila jača, i otisla sam na kliniku za lecenje bolesti zavisnosti i zatrazila pomoc. Naravno tamo uvek dobijes odredjenu terapiju lekovimA i ponude ti dve opcije kako ne bi trpeo bolove-lecenje metadonom i lečenje lekom buprenofinom.Za metadon sam dosta cula i znala sam da je jednako zlo kao i heroin i pristala sam na lek buprenorfin,jer bolove moje telo nije moglo da podnese. Da skratim pocela sam da pijem taj lek i videla sebe nakon tri godine u jos vecem problemu sa tim lekom,jos vecu zavisnost i jos teze odvikavanje. I sasvim "slucajno" devojka kod koje sam povremeno sredjivala nokte napomene mi da nadjem Anu Bucevic i poslusam neki njen video, rekla mi je da mogu ziveti zivot kakav zelim samo ako to istinski moja dusa zeli. A bila sam vec u fazi kada mi je bilo dosta svega, bilo mi je dosta lekova BILO MI JE DOSTA TOG NACINA ZIVOTA. Zelela sam da budem slobodna, nezavisna ali nisam znala kako. Kako ništa nije slucajno, tako nije ni slučajno bas tada u moj zivot zakoracio ZP i Ana koju sam krenula da pratim. To je bilo tacno pre godinu dana. Prvo sam uz njena videa i jos nekih motivatora ojacala svoju psihu i sebi zadala izazov da svaki dan pijem po lek manje i uspela sam, uz ljubav svoje cerkice, uz vodjene meditacije, pisanja dani su mi bili ispunjeniji i zaista sam pocela da smanjujem lekove. Tada je u moj zivot usao Bojan, počeli smo prelepo prijateljstvo i on mi je pruzio ruku spasa. Rekao mi je da ćemo se spakovati i otici petnrstak dana u selo i zajedno se izboriti sa lekovima. Nikad nisam bila spremnija i odlucnija. Roditelji su me podrzali, tada sam bila u jednoj maloj grupi na fb gde sam upoznala najdivnije osobe koje su bile moji andjeli cuvari a i dan danas su, grupa slicna nasoj. Krenula sam ovog puta u zadnju borbu sa tim porokom i...ljubav pobedjuje svako zlo...iz njihovu ljubav koju su mi slali svakodnevno u svakom trenutku, uvek su bili tu za mene, imala sam za zadatak da im pisem u grupi kao mali dnevnik kako sam se osecala svakodnevno dok sam se borila, neko je uvek bio tu ako ne i svi da me podrze i posalju mi najcistiju ljubav koja mi je toliko olaksala sve kroz sta sam prolazila, bilo je i grupne molitve svake veceri u 22h kada su se svi i ja naravno koliko sam mogla molili za moje ozdravljenje i ozdravljenje svih ljudi na planeti čarolija ljubavi tako se zvala grupa. Iz njih sam prebrodila zlo lekova, upoznala se sa Zakonom Privlačenja, Zakonom LJUBAVI, prijateljstva svega sta je lepo ali sve to je zacinjeno pravom ljubavlju koja se tada rodila između Bojana i mene. Proslo je tih 15 dana, ja sam se vratila kao nova preporodjena probudjena osoba puna elana i krenula u novi zivot sa mojim Bojanom.Od tada je krenulo moje dubovno putovanje, moj novi zivot, lepsi ispunjeniji, nova ja koja i dalje ucim, pred kojom su svakodnevni izazovi koje prevazilazim i izlazim jos jača i bolja osoba a onaj zivot...pa sada sam zahvalna i na tom iskustvu jer da ga nije bilo ne bih mozda bila sada ovo sta jesam i ono sto cu tek biti, jos bolja verzija sebe. Zivot mi namece nove izazove, moj Bojan je silom prilike odvojen od cerkice i mene i jeste tesko, zato mene cas ima cas nema u grupi jer mi naidju trenuci kada sam jako tuzna jer mi nedostaje njegov zagrljaj i topla rec, dugo sam bez zaposlenja i bilo kakvih prihoda i to je jako tesko ali znam sta mi je raditi u tim trenucima odslusam neki motivacioni video, osamim se, isplacem i vratim se, ne gledam vise na zivot kao na borbu vec kao veliki dar najveci dar od Boga i verujem u sebe da cu ga uciniti najlepsom igrom verujem fa se sve desava sa velikim razlogom i da cu za svoju cerkicu sebe i svog Bojana uciniti ovaj zivot najlepsom carolijom jer to i zasluzuje

Zasluzujemo a sve ostalo... Sve ostalo je prošlost i lekcije iz kojih sam naucila mnogo pre svega da cenim ovaj dar od Boga - ZIVOT  "