Zahvalna sam na danasnjem divnom danu
Zahvalna na suncu koje me grijalo danas i svemu sto sam prozivjela ovaj dan.
Zahvalna sam na zdravlju svom,i zdravlju svoje porodice i prijatelja.
Od kako sam sebi dala izazov da krecem sa pisanjem zahvalnosti i afirmacia svaki dan ,još nisam prestala. Svaki dan pišem. Čini mi se da sam počela 01.03 2017 , i mogu vam reći kako mi je super.
Čarolija pisanja je u tome da zapravo sebi dajem do znanja svaki dan kako imam na čemu biti zahvalna i kako sam u suštini veoma bogata. Pisanje mi ne da da zaboravim, pisanjem budim nove osjećaje, pisanje me drži u stanju dobrog raspoloženja,volim pisati.
Od dana kad sam krenula sa izazovom od 30 dana mnoge poruke i komentare sam dobila,kao i mnoga pitanja. Nekako krenula sam sa par osoba da pišem stalno , često mi se javljaju sa pitanjima koja mene dovode do situacije da sjednem i baš razmišljam o tome kako se neko bori s nečim unutarnjim. Svako novo pitanje, za mene predstavlja neki izazov. Ja nisam nikakav duhovni učitelj, nisam niti neki terapeut da znam tačno nekome odgovoriti šta da radi, ali trudim se postaviti se u situaciju u kojoj se neko nalazi i onda iz tog pogleda dati odgovor na pitanje koje mi je postavljeno. Volim pomagati nekome, a najviše volim to što zaista pomogne nekome ono što ja kažem da uradi( kažem zapravo šta bih ja uradila,pa ako to isto odgovara nekome onda tako i uradi).
Znači, ako i ne odgovorim odmah na pitanje koje mi je postavljeno, odgovorit ću , dok ja sve to sagledam iz svog ugla. Ne vidimo svi iste stvari isto(Hvala Bogu).
Danas sam dobila poruku od jedne divne dame u kojoj mi je napisala da ona odustaje.
Ok, ja sam napisala da ako misli da je tako ok onda neka to i uradi.
Međutim mene sad kopka jedno pitanje: Zašto nešto počinjemo ako nećemo istrajati u tome ?
I sama sam počinjala i odustajala od mnogo stvari, i sad znam zašto sam to radila. To nije bilo za mene. Osjećala sam se dobro u jednom trenutku,u jednom vremenu na tome dok sam radila,ali onda jednostavno je želja prestala biti tako jaka i ja sam odustala.Nekim stvarima se nikad nisam više vratila, a neke sam ponovo pokušavala.
Recimo pisanje blogova. Tome sam se vratila. Pored ovog, imam još 5 blogova, ali nigdje nisam aktivna, zašto? Nije to ono što sam ja, što u meni budi strast,emociju,inspiraciju... Par dana ja imam tu nešto pisati i onda sam već sve rekla, u samo par dana. Ovaj put je drugačije. Ovaj blog me tako dobro održava u svemu ovome, jer sam i na ovom putu prije godinu i više, odustajala,ali se opet vraćala. Nisam znala ovo što znam sada. Nije me dotaklo nikad prije kao sada. I zaista, obožavam ovaj svoj mali kutak gdje mogu reći nešto. Gdje mogu "pričati" s nekim koga sve ovo zanima.
Ne pišem svaki dan postove,ali radim na sebi svaki dan, jer samo radom na sebi ja ću imati šta da pišem ovdje.
Pored svega, zašto vi odustajete od nečega ?
Ima dana kada insanu jednostavno nije do ničega. Ima dana kad bi prespavali taj dan,kao da se nije ni desio. Ma imam svakakvih dana, ali kako preživjeti te dane koje bi najradije prespavali?
Kod mene je to ovako: Sjetim se zašto sam krenula sa pisanjem ovog bloga,a to je u cilju rada na sebi i pomaganjem drugima na neki način da i oni rade na sebi.
Ovo je moj način da ne odustajem. Nađite i vi vaš način ! neki koji je održiv , koji ne možete izdati. Ja lično ne mogu sada,kad mi dođe dan loše vibracije,kad mi dođe dan kontrasta..ne mogu odustati i pretvarati se da ovo ni ne postoji,da uopšte ni ne znam za ovo, jer znam. Jer imam vas koji znate da sam na ovom putu i pratite moje tekstove. Osjećala bih se da sam vas izdala kad bih jednostavno prestala pisati.
Vidim kako na neke utiče moj tekst i drago mi je zbog toga. To me mnogo usrećuje.
Zašto sad Ti kad si saznao/la većinu svih ovih informacija,, kad znaš da ima neka viša sila koja nam pomaže u svakom trenutku,zašto želiš odustati?
Da ti kažem nešto. Nećeš uspjeti, vratit ćeš se. Zašto?
Zato što je misao da postoji viša sila koja nas VOLI i koja je UZ NAS uvijek u svakom trenutku, mnogo bolja misao od one "Prihvatit ću svoju sudbinu,čekat ću da vidim šta mi je sudbinski zapisano". Dok samo ovo pročitaš zvuči mnogo bolje ova prva rečenica,jel da?
Zato ne odustaj sada, kada ti je teško u nečemu,nego se potrudi da nađeš način da sebi olakšaš. Mijenjaj uvjerenja koja su te dovela do tvog osjećaja, mijenjan pogled na to..mijenjaj sve što misliš da trebaš mijenjati. NAĐI NAČIN ! Ne dopusti da izgovori budu jači od NAČINA koji postoje !
Ps: Koja je svrha odustajanja? Odustaneš i šta onda? Sjediš danima u nekom stanju ,osjećaš se loše, ne voliš sebe,ne voliš ništa i nikoga oko sebe ? Samo zato što si odustao.
Vjeruj, bolje ne spavati tražeći način da istraješ nego ne spavati sjedeći i razmišljajući kako si nesposoban/na da istraješ...A takva misao dođe,kad tad ako si sklon/a odustajanju.
Zahvalna na suncu koje me grijalo danas i svemu sto sam prozivjela ovaj dan.
Zahvalna sam na zdravlju svom,i zdravlju svoje porodice i prijatelja.
Od kako sam sebi dala izazov da krecem sa pisanjem zahvalnosti i afirmacia svaki dan ,još nisam prestala. Svaki dan pišem. Čini mi se da sam počela 01.03 2017 , i mogu vam reći kako mi je super.
Čarolija pisanja je u tome da zapravo sebi dajem do znanja svaki dan kako imam na čemu biti zahvalna i kako sam u suštini veoma bogata. Pisanje mi ne da da zaboravim, pisanjem budim nove osjećaje, pisanje me drži u stanju dobrog raspoloženja,volim pisati.
Od dana kad sam krenula sa izazovom od 30 dana mnoge poruke i komentare sam dobila,kao i mnoga pitanja. Nekako krenula sam sa par osoba da pišem stalno , često mi se javljaju sa pitanjima koja mene dovode do situacije da sjednem i baš razmišljam o tome kako se neko bori s nečim unutarnjim. Svako novo pitanje, za mene predstavlja neki izazov. Ja nisam nikakav duhovni učitelj, nisam niti neki terapeut da znam tačno nekome odgovoriti šta da radi, ali trudim se postaviti se u situaciju u kojoj se neko nalazi i onda iz tog pogleda dati odgovor na pitanje koje mi je postavljeno. Volim pomagati nekome, a najviše volim to što zaista pomogne nekome ono što ja kažem da uradi( kažem zapravo šta bih ja uradila,pa ako to isto odgovara nekome onda tako i uradi).
Znači, ako i ne odgovorim odmah na pitanje koje mi je postavljeno, odgovorit ću , dok ja sve to sagledam iz svog ugla. Ne vidimo svi iste stvari isto(Hvala Bogu).
Danas sam dobila poruku od jedne divne dame u kojoj mi je napisala da ona odustaje.
Ok, ja sam napisala da ako misli da je tako ok onda neka to i uradi.
Međutim mene sad kopka jedno pitanje: Zašto nešto počinjemo ako nećemo istrajati u tome ?
I sama sam počinjala i odustajala od mnogo stvari, i sad znam zašto sam to radila. To nije bilo za mene. Osjećala sam se dobro u jednom trenutku,u jednom vremenu na tome dok sam radila,ali onda jednostavno je želja prestala biti tako jaka i ja sam odustala.Nekim stvarima se nikad nisam više vratila, a neke sam ponovo pokušavala.
Recimo pisanje blogova. Tome sam se vratila. Pored ovog, imam još 5 blogova, ali nigdje nisam aktivna, zašto? Nije to ono što sam ja, što u meni budi strast,emociju,inspiraciju... Par dana ja imam tu nešto pisati i onda sam već sve rekla, u samo par dana. Ovaj put je drugačije. Ovaj blog me tako dobro održava u svemu ovome, jer sam i na ovom putu prije godinu i više, odustajala,ali se opet vraćala. Nisam znala ovo što znam sada. Nije me dotaklo nikad prije kao sada. I zaista, obožavam ovaj svoj mali kutak gdje mogu reći nešto. Gdje mogu "pričati" s nekim koga sve ovo zanima.
Ne pišem svaki dan postove,ali radim na sebi svaki dan, jer samo radom na sebi ja ću imati šta da pišem ovdje.
Pored svega, zašto vi odustajete od nečega ?
Ima dana kada insanu jednostavno nije do ničega. Ima dana kad bi prespavali taj dan,kao da se nije ni desio. Ma imam svakakvih dana, ali kako preživjeti te dane koje bi najradije prespavali?
Kod mene je to ovako: Sjetim se zašto sam krenula sa pisanjem ovog bloga,a to je u cilju rada na sebi i pomaganjem drugima na neki način da i oni rade na sebi.
Ovo je moj način da ne odustajem. Nađite i vi vaš način ! neki koji je održiv , koji ne možete izdati. Ja lično ne mogu sada,kad mi dođe dan loše vibracije,kad mi dođe dan kontrasta..ne mogu odustati i pretvarati se da ovo ni ne postoji,da uopšte ni ne znam za ovo, jer znam. Jer imam vas koji znate da sam na ovom putu i pratite moje tekstove. Osjećala bih se da sam vas izdala kad bih jednostavno prestala pisati.
Vidim kako na neke utiče moj tekst i drago mi je zbog toga. To me mnogo usrećuje.
Zašto sad Ti kad si saznao/la većinu svih ovih informacija,, kad znaš da ima neka viša sila koja nam pomaže u svakom trenutku,zašto želiš odustati?
Da ti kažem nešto. Nećeš uspjeti, vratit ćeš se. Zašto?
Zato što je misao da postoji viša sila koja nas VOLI i koja je UZ NAS uvijek u svakom trenutku, mnogo bolja misao od one "Prihvatit ću svoju sudbinu,čekat ću da vidim šta mi je sudbinski zapisano". Dok samo ovo pročitaš zvuči mnogo bolje ova prva rečenica,jel da?
Zato ne odustaj sada, kada ti je teško u nečemu,nego se potrudi da nađeš način da sebi olakšaš. Mijenjaj uvjerenja koja su te dovela do tvog osjećaja, mijenjan pogled na to..mijenjaj sve što misliš da trebaš mijenjati. NAĐI NAČIN ! Ne dopusti da izgovori budu jači od NAČINA koji postoje !
Ps: Koja je svrha odustajanja? Odustaneš i šta onda? Sjediš danima u nekom stanju ,osjećaš se loše, ne voliš sebe,ne voliš ništa i nikoga oko sebe ? Samo zato što si odustao.
Vjeruj, bolje ne spavati tražeći način da istraješ nego ne spavati sjedeći i razmišljajući kako si nesposoban/na da istraješ...A takva misao dođe,kad tad ako si sklon/a odustajanju.
Primjedbe
Objavi komentar